У Галерији „Сретен Стојановић“ вечерас је одржано вече посвећено Љубомиру Симовићу, књижевнику који је 2001. године био добитник награде „Скендер Куленовић – Књижевни вијенац Козаре“.
О Симовићевом лику и дјелу говорио је Ранко Поповић, професор Филолошког факултета из Бања Луке који је појаснио да је увијек ред вратити се добитницима ове награде која се у то вријеме давала за животно дјело.
„Још се прије 25 година за Љубомира Симовића могло рећи да је живи класик српске књижевности, заиста с пуним правом, и његово дјело ће остати трајна вриједност српске књижевности и културе“, рекао је Поповић.
Он је говорећи о Симовићу истакао да је он, као представник високог модернизма српске књижевности, суверено прелазио границе родова и жанрова.
„Можда је најпознатији као драмски писац, један од најигранијих позоришних аутора, драмских писаца, па може се рећи чак и у бившој Југославији, троструки добитник Стеријине награде за текст, есејиста и човјек који је писао нешто на граници белетристике и публицистике“, рекао је Поповић.
Он је додао да је Симовић прије свега био пјесник, и у свему што је писао осјећала се та пјесничка нота.
„И у том смислу потпуно је јединствен у српској поезији. Он нема правих предака, претходника. Нити има, нити може имати насљедника. Остао је потпуно јединствен“, рекао је Поповић.
Шеф градског Одсјека за културу и међународну сарадњу Андреа Вукадиновић изјавила је новинарима да је ово вече било дио програма 53. Књижевних сусрета на Козари.
„Ови сусрети су наша најстарија и најважнија манифестација која у континуитету траје преко 50 година и увијек нам изнова доказује да је књежевност нешто што је изван времена и да је најбољи свједок и историје и нашег народа“, истакла је Вукадиновићева.
У вечерашњем програму су учествовали и приједорски и бањалучки глумци Мирела Предојевић и Бојан Колопић, а модератор је била Зорица Јојић.
Програм 53. Књижевних сусрета на Козари наставља се у четвртак, 18. септембра, када ће у градској читаоници бити одржано предавање професора Горана Максимовића под називом „Идеал слободе у дјелу Петра Кочића“.
